Novi Android malver šokirao istraživače: Podaci mogu biti ukradeni čak i bez interneta
Dodajte Kurir u vaš Google izborIstraživači kompanije ThreatFabric otkrili su novi Android malver pod nazivom Manic, koji predstavlja posebno ozbiljnu pretnju jer objedinjuje mogućnosti bankarskog trojanca, špijunskog programa i alata za daljinsko upravljanje uređajem. Njegova meta nisu samo lozinke ili podaci sa bankarskih aplikacija. Malver može da prikuplja kodove za potvrdu prijavljivanja, informacije povezane sa kripto-novčanicima i druge osetljive podatke, a zatim ih prosleđuje napadačima. Ono što Manic izdvaja od brojnih drugih Android pretnji jeste mogućnost da ukradene informacije do svog odredišta stignu čak i kada zaraženi telefon trenutno nema internet vezu.
Prema dosadašnjim informacijama, kampanja povezana sa Manicom aktivna je najmanje od februara 2026. godine, dok su prvi poznati uzorci malvera pronađeni krajem maja. Napadima su obuhvaćeni korisnici širom Evrope, uključujući Austriju, Češku, Estoniju, Francusku, Nemačku, Litvaniju, Holandiju, Poljsku, Rusiju, Slovačku, Španiju, Ukrajinu i Veliku Britaniju. Posebno su zanimljive mete koje Manic bira: bankarske i platne aplikacije, kripto-platforme i novčanici, aplikacije državnih institucija, kao i programi koji služe za dvofaktorsku autentifikaciju.
Telefon bez interneta nije siguran
Većina malvera zavisi od komunikacije sa serverom napadača kako bi ukradeni podaci mogli da budu poslati dalje. Manic pokušava da zaobiđe upravo tu prepreku. Kada zaraženi uređaj nema internet pristup ili ne može da uspostavi kontakt sa infrastrukturom napadača, malver podatke ne odbacuje niti prestaje sa radom. Umesto toga, čuva ih lokalno i počinje da proverava da li se u blizini nalazi drugi uređaj koji je takođe zaražen Manicom.
Za komunikaciju može da koristi Wi-Fi ili Bluetooth. Ako pronađe drugi kompromitovani telefon koji ima pristup internetu, ukradene informacije mogu da budu prosleđene tom uređaju, koji ih potom šalje serverima napadača. Sistem čak omogućava da podaci putuju kroz više zaraženih telefona. Podrazumevano su predviđena do četiri posrednika, pa uređaj žrtve ne mora direktno da komunicira sa serverom kako bi ukradene informacije na kraju stigle do kriminalaca.
Lažna prijava više nije neophodna
Manic se oslanja na Androidov Accessibility sistem, funkciju koja je prvobitno namenjena da osobama sa invaliditetom olakša korišćenje telefona. Kada aplikacija dobije odgovarajuću dozvolu, može da očitava elemente na ekranu, pritiska dugmad i izvršava određene radnje unutar drugih aplikacija. Upravo ta široka kontrola može da se pretvori u ozbiljan bezbednosni problem ako korisnik takav pristup odobri zlonamernom programu.
Malver može da prati unos podataka preko nevidljive tastature koja registruje pritisnute tastere, dok se istovremeno korisniku prikazuje uobičajena tastatura i aplikacija normalno funkcioniše. Uneti podaci se zatim prosleđuju programu koji korisnik zapravo koristi. Zbog ovakvog pristupa napadačima nisu nužno potrebne lažne stranice koje izgledaju kao bankarske aplikacije. Malver može da prati stvarne aktivnosti korisnika direktno na njegovom uređaju, što otežava prepoznavanje napada.
Od lozinki do kripto-fraza
Spisak podataka koji mogu biti zanimljivi napadačima prilično je širok. Manic je sposoban da identifikuje i razvrsta lozinke, podatke za pristup email nalozima, SMS kodove sa četiri do šest cifara, PIN-ove i obrasce za otključavanje telefona. Posebno vrednu metu predstavljaju fraze za oporavak kripto-novčanika, jer njihovim preuzimanjem napadači potencijalno mogu da dođu do digitalne imovine žrtve.
Dodatni problem predstavlja pristup SMS porukama i obaveštenjima. Ako korisnik dobije jednokratni kod za prijavljivanje ili potvrdu transakcije, malver može pokušati da ga presretne. Time se napadačima otvara mogućnost da zaobiđu jedan od slojeva zaštite koji korisnici očekuju od dvofaktorske autentifikacije. Kada se tome doda mogućnost praćenja unosa sa tastature, Manic dobija prilično širok pregled aktivnosti na kompromitovanom uređaju.
Napad se odvija gotovo neprimetno
Manic ne služi samo za krađu informacija. Njegove mogućnosti uključuju i daljinsku kontrolu zaraženog uređaja, što napadačima omogućava da određene radnje izvršavaju bez direktne interakcije sa korisnikom. Istovremeno, malver može pokušati da sakrije ono što se događa na ekranu. Umesto stvarnog sadržaja može prikazati crnu površinu ili ekran koji izgleda kao legitimno ažuriranje sistema.
Takvo ponašanje dodatno komplikuje situaciju jer korisnik može imati utisak da telefon jednostavno instalira ažuriranje ili privremeno ne prikazuje sadržaj, dok se u pozadini obavljaju neželjene aktivnosti. Ukoliko je napadač već dobio potrebne dozvole, granica između normalnog korišćenja telefona i aktivnosti koju kontroliše malver može postati veoma nejasna.
Kako se zaštititi
Za sada nije poznato na koji način Manic u najvećoj meri dolazi do uređaja. Google je saopštio da nema dokaza da se ovaj malver distribuira kroz aplikacije dostupne u Google Play prodavnici. Zbog toga se kao verovatniji scenario nameće instaliranje aplikacija iz nezvaničnih izvora, odnosno programa koje korisnici preuzimaju van zvaničnog ekosistema.
Korisnici Androida zato treba da budu posebno oprezni sa aplikacijama koje traže pristup Accessibility funkcijama. Takva dozvola sama po sebi nije zlonamerna i mnoge legitimne aplikacije je koriste iz opravdanih razloga, ali aplikaciji ne treba davati tako širok pristup ako njena funkcija to jasno ne zahteva. Izbegavanje neproverenih izvora i pažljivo proveravanje dozvola mogu značajno smanjiti rizik. Ako Manic ne pronađe uređaj preko kojeg može da prosledi podatke, ukradene informacije ostaju sačuvane i malver kasnije ponovo pokušava da ih pošalje što znači da prekid internet veze nije dovoljan da bi se pretnja zaustavila.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.